U našu redakciju pristiglo je pismo našeg ogorčenog čitaoca kojeg ovim putem objavljujemo u cjelosti.
U srijedu, 19. februara 2020. godine desio se nemili događaj uslijed kojeg su šoferi autobuske firme Halilović, koji saobraćaju na relaciji Luksemburg – Sarajevo, nijesu dozvolili Esadu Esku Agoviću, inače Zlatnom ljiljanu i stopostotnom ratnom vojnom invalidu, da uđe u autobus jer se nalazi u invalidskim kolicima.
Nije bio to prvi put da Esko putuje autobusom za Sarajevo. Često to on radi i do sada nikada nije imao ovako nemilu situaciju.
Kada je, kao i obično, došao na parking Buillon, odakle kreću autobusi za Bosnu, i pokušao da uzme kartu, vozači pomenute firme su ga odbili, iako je imalo slobodnih mjesta. Njihov odgovor je bio da nije njihov posao da ga unose. Jedan od prisutnih šofera rekao je: “Mi treba šest puta da te unosimo i iznosimo iz autobusa“. Iako im je Esko rekao da u većini slučajeva samo ima jedno presijedanje oni su mu veoma drsko odgovorili : „Nemoj ti mene učiti mome poslu“.
Takođe, da bi smirili savjest, rekli su mu da uveče imaju firmu „Gold Tours“ sa kojima može da putuje. Esko im je takođe rekao da Gold Tours ide 2 puta sedmično i da to veče ne idu, dobio je isti odgovor da oni znaju svoj posao i da ih on ne uči kako da rade.
Zar ovako treba da postupamo sa našim Zlatnim ljiljanima? Zar ovako treba da postupamo sa osobama sa invaliditetom? Zar je Esko zaslužio da se prema njemu ovako ponaša. On, koji je branio našu Bosnu od agresora i koji se toliko žrtvovao, te je uslijed teškog ranjavanja u jednoj od akcija izgubio mogućnost hodanja?
Naš Esko je osoba koja je uvijek spremna da pomogne drugima. Invalidska kolica ga nikada nijesu spriječila da pritrči u pomoć svima onima kojima je ta pomoć potrebna. On je osoba koja je veoma aktivna u asocijativnom životu Bošnjaka Luksemburga. On je bivši član Šure – Vrhovnog predstavničkog tijela musliman Luksemburga, član mnogih džemata, a aktivan je i kao interkulturalni medijator. On je takođe poliglota i veoma često pomaže ljudima kada im je potreban neko da im olakša komunikaciju, bilo da je to kod doktora ili u nekim državnim institucijama.
Nije zaslužio naš Esko da se ovako ophode prema njemu.
Očekujemo da ćemo izazvati iskreno žaljenje kod vinovnika ovog nemilog događaja, a zatim i zvanično izvinjenje od strane autobuske firme Halilović i njenih nesavjesnih šofera, za ovakvo nedolično ponašanje i nadamo se da ovo nije njihova redovna praksa prema osobama sa invaliditetom, stoji u pismu kojeg potpisuje Agović Ernad.
.
Nažalost, činjenica je da živimo u vremenu urušenih moralnih normi, kada se sa odobravanjem gleda na prisvajanje vakufske imovine i pritom se osuđuje onaj koji nastoji svim silama sačuvati i povratiti vakufsko iz ruku uzurpatora, ili pak, kao ovaj slučaj, kada Zlatnom ljiljanu i ratnom vojnom invalidu, koji je svoje zdravlje i svoju mobilnost uložio za kolektivno dobro braneći našu domovinu, narod i svetinje, uzvraćamo ponižavanjem i teškom nezahvalnošću. Uzvišenog molimo da nam podari snage da se popravimo.
.
IDENTITET.LU
.
